Улазак у прозу...
Прозне књиге доминирају у библиотекама.
Прозни писци, такође.
Читаоци као да више воле прозу од поезије.
А библиотекари и библиотекарке...
Библиотекарке су коначно крупним корацима ушле у прозу. Појавила се књига Мирка Марковића БИБЛИОТЕКАРКА у издању HERAedu из Београда.
Ова књига има форму најбећег савременог мобилног телефона јер на најбржи могући начин нпреноси информације из живота библиотекарке ( у реалниом времену) последњих 45 минута њеног радног дана. Ту су сабрана сва есенцијална питања струке, живота, знања, комуникологије, али и љубави и политике у једном мало заборављеном библиотечком огранку !
Ову књигу неће волети само ВД. директори библиотека и ВД.читаоци или они који ће доживотно носити ВД. ментатлитет у глави.
Одломци...
...Пре ће доћи принц на белом коњу, ма пре ће доћи КОЊ, ПОКЕМОНИ ће да дођу, а не читалац, члан БИБЛИОТЕКЕ, библиотечки корисник, уважени господин - друг ЧЛАН. То нема ни у позоришту. Све гола статистика, а и то она где препишеш од прошлог месеца, па мало додаш, превртиш бројке с лева на десно, а онда следећи пут – с десна на лево. Ко кораци за „Пипиревку“, ма нема више ни корака. Не сме да се излази иза пулта. Не сме ништа.
Не сме кафа, не сме цигара – ни једна, не сме мобилни... не сме ово, не сме оно... Кажу нема решо и лонче, него узми 3 у 1 – 2 у 1 - 1 у 1, па мешај, мућкај, треси меси...
- 0 0 0 -
...Била сам ја у разним библиотекама, нигде није тако. Када сам полагала „Стручни испит“ била сам чак у оној библиотеци код „Храма“. Тамо се боје само ако портир не дође на посао – само би се то видело. Ако њега нема - нема ко да откључа врата оној студентарији. Остали, лепо организовано до 10 сати на посао, до 12 на пијац ( ко иде на Каленић“, а за оне који иду на „Ђерам“ може и до 13 сати), па 2 кафе по 1 сат, па новине, па туђа посла по другим библиотекама... Када дође на ред - своја посла, е онда КУЋИ !
... Ма господа, а и директоре траже по библиотеци ко ПОКЕМОНЕ -, који год да су, дал ВД. дал НЕ-ВД. .
- 0 0 0 -
...Када се напунила сала, сви смо заузели места. Када су сви поседали, дежурни на вратима је дискретно закључао врата. Знам, да не беже. Овде сви дођу на почетак, па се ко пувањци после извлаче. Сећам се. Како тако, почели смо. Књига је најављена. Песник представљен. Он се јуначки држао столице (с обе руке). И своје позиције. Дежурни критичар кога су нахватали на некој брату блиској телевизији са великим рејтингом и малим образом - не могу вам рећи, тек започе своју стилску анализу. Заиста се трудио да што разумљивије приближи књигу појму поезије, али осетили смо да његову причу публика не прима. У паузи, док је првак позоришта из престоног града у „басу“ рецитовао песму из књиге, морала сам да му укажем:
- Све Вас разумеју!
